Foto: H. Raab. CC BY SA 3.0

Nevezano da li gradite, renovirate ili proširujete objekat u kojem živite, izbor pravog načina grijanja za vas je jedna od bitnijih odluka budućeg stanovanja i komocije života u objektu.

Podno ili radijatorsko grijanje ima različite prednosti i mane, od dizajna, preko efikasnosti, do praktičnosti… U ovom članku iskopao sam i sumirao šta su razlike, te šta je korisno znati i o jednom i o drugom sistemu.

Način rada podnog i radijatorskog grijanja

Kroz obe vrste grijanja protiče zagrijan fluid (osim ako nisu električne varijante), najčešće topla voda ali često i antifriz. Obe sistema se mogu priključiti na iste ili slične vrste kotlova.

Podno grijanje čini sistem cijevi položenih u pod. U podnom grijanju kondukcijom toplota za cijevi prelazi na pod, a onda radijacijom (zračenjem) i konvekcijom na prostor i objekte.

Radijatorsko grijanje čini sistem radijatora međusobno spojenih cijevima. U radijatorskom grijanju toplota sa radijatora prelazi na vazduh konvekcijom, a onda vazduh strujanjem zagrijava objekat.

Dizajn i uklopivost sistema u razna okruženja

Jedan od najpopularnijih razloga za izbor podnog grijanja je taj što je podno grijanje nevidljivo. Ono je sakriveno ispod površine poda, što omogućava čiste linije i tok prostora koji nije prekinut radijatorima. Podno grijanje ujedno čini da sobe izgledaju veće i prostranije nego što jesu.

Nasuprot podnom, radijatorsko grijanje zauzima prostor, ali kako je dosta starije i popularnije tako postoji i gotovo neograničen broj dizajnerskih opcija vezanih za izgled i oblik radijatora. Od izbora boja, do izbora materijala, sve postoji.

Efikasnost podnog i zidnog grijanja

Za efikasnost obe varijante grijanja potrebno je dobro proračunati toplotne gubitke objekta. U loše izolovanom objektu, podno grijanje će biti problematično zbog ograničenja temperatura koje su dozvoljene u podu, nasuprot tome u dobro izolovanom objektu, podno grijanje će zbog manje temperature polaza biti štedljivije. Naime manje je rada potrebno da zagrijete temperaturu vode na recimo 35 stepeni celzijusa nego na 60.

U idealnim slučajevima podno grijanje je daleko efikasnije za zagrijavanje prostora od radijatorskog. U praksi je podno grijanje za 25% efikasnije ako koristite kondenzacijski bojler i do 40% efikasnije ako koristite toplotnu pumpu.

Udobnost i komocija korištenja

Jedna od glavnih mana radijatorskog grijanja (pored efikasnosti) je neravnomjerna raspoređenost topline u prostorijama. Naime, radijator zagrijava vazduh, koji onda zbog visoke temperature relativno burno se penje ka plafonu, gdje nakon hlađenja pada ka podu i ponavlja proces.

Slično se dešava i sa podnim grijanjem ali je ovaj proces zbog barem duplo nižih temperatura grijanog tijela i veće površine dosta sporiji.

Ovaj proces u radijatorskom grijanju donosi daleko veću cirkulaciju prašine i alergena u prostoru.

Zbog visoke temperature radijatora dolazi i do većeg isušivanja vazduha (zbog tog razloga često vidimo posude sa vodom na radijatorima) i narušavanja mikro klime prostora.

Mana radijatorskog grijanja je i zagrijavanje velikih prostorija sa velikim staklenim površinama, gdje jednostavno ne možete postaviti dovoljan broj radijatora da ne narušite komfor i vizuelnu kvalitetu prostora.

Sa podnim grijanjem možete imati precizniju kontrolu nad temperaturom svake prostorije zasebno.

Ipak i podno grijanje ima jednu bitnu manu, a to je tromost (inertnost) zagrijavanja prostora. Naime u podnom grijanju cijeli pod je vrsta radijatora, a zbog niže temperature fluida koji cirkuliše u podnom grijanju, biće potrebno daleko više vremena da se prostor zagrije na željenu temperaturu (isto tako i da se ohladi).

Ovo u praksi znači da kada dođete sa zimskog putovanja, a grijanje je bilo isključeno biće potrebno više sati da prostorije budu ugrijane na željenu temperaturu, dok će radijatorsko grijanje zagrijati prostorije u roku nekoliko desetina minuta.

Spomenuti problemi mogu se riješiti programiranjem rada podnog grijanja ili daljinskim upravljanjem putem Interneta. Noćno hlađenje ne predstavlja problem, jer možete postaviti podno grijanje da održava neku minimalnu zadanu noćnu temperaturu.

Komfor prostorije zavisi i od vrste podne obloge koju koristite u istoj. Podno grijanje nas ograničava na izbor podnih obloga. Pravi drveni parket su praktično neupotrebljivi na podnom grijanju zbog rasušivanja drveta… Tako smo prinuđeni birati keramiku, kamen ili varijacije slojevitih i kompozitnih parketa.

Sigurnost, pouzdanost i održavanje

Sa strane sigurnosti u vidu mogućih povreda, dosta sigurnije je podno grijanje. Radi na manjoj temperaturi u odnosu na radijatore te ne može doći do opekotina.

Što se pouzdanosti tiče, oba sistema su pouzdana. Ipak treba reći da je kvarove daleko lakše ukloniti na radijatorskom sistemu zbog same pristupačnosti istih. Potencijalni kvarovi na oba sistema mogu biti jako skupi, ne u vidu servisiranja, nego štete koja može nastati recimo kvarom na cijevima sistema.

Dostupnost majstora koji rade radijatorsko grijanje je takođe daleko veća.

Radijatorsko grijanje bez problema radi i 15-20 godina nakon ugradnje, dok podno može izdržati i do 35 godina prije potrebne rekonstrukcije.

Ukupni utisak

Cjelokupno gledano podno grijanje je bolje po skoro svim parametrima od radijatorskog grijanja. Jedine mane, od kojih su neke uslovne, su tromost podnog grijanja i mogući skupi kvarovi uslijed nestručne montaže.

Komfor, udobnost, sigurnost, efikasnost i potrošnja energije bukvalno svi aspekti naginju podnom grijanju. Postoji izreka da onaj ko proba podno grijanje se ne vraća na radijatorsko.